Дан примирја у Првом светском рату
У просторијама српског ресурсног центра одржано је још једно српско вече у част Дана примирја у Првом светском рату. У свечаним оделима и са великом озбиљношћу, студенти и сарадници српског ресурсног центра „СрЦе“ БДТУ В.Г. Шухова испричали су причу о Великом рату и једном малом народу са храбрим срцем. Пре више од 100 година одиграо се Први светски рат, који је започет пуцњем једног малолетног младића. Добро је познато да је свет и пре атентата био спреман за рат, чекао се само погодан тренутак.
На нашој свечаности је говорио пријатељ српског центра и глумац Дмитриј Магур. О страшним догађајима из Првог светског рата, господин Магур је говорио гласом Гаврила Принципа, затим свих страдалих прелазећи преко Албаније и свих сахрањених на Крфу. Наш драги пријатељ је верно пренео публици атмосферу страшног рата, а његове речи су пратиле фотографије и видео записи из архиве РТС-а, док је сценарио инспирисан инспирисан текстом „Зашто је Русија помогла Србији и упропастила себе“ који је писала Драгана Трифуновић за сајт србин.инфо.
Познато је да је Србија много страдала у Великом рату, али је победу извојевала захваљујући својој упорности, храбрости и савезницима, међу којима је била и Русија. Без руске помоћи би сви напори наших предака били узалудни и Србија би нестала. Русија је, пак, много страдала и изгубила све ушавши у Велики рат. Хвала Русији на жртви и помоћи! Вечно ћемо јој дуговати, а тај дуг верно описују речи Светог Владике Николаја:
„Али дуг, којим је Русија задужила српски народ 1914. године, тако је велики, да га векови и покољења не могу одужити. То је дуг љубави, која повезаних очију иде у смрт за спасење свога ближњега.”
Господин Магур је на крају говорио гласом победника, оних који су пробили Солунски фронт и ослободили Србију. Наши студенти су песмом поткрепили речи нашег водитеља, отпевавши песме „Ово је Србија“, „Тамо Далеко“, „Пукни зоро“. Песме су изабране тако да градацијски описују след догађаја – улазак у рат и страдање, изгнанство, победу и повратак кући.
Слушали смо и интерпретацију песме „Плава гробница“ Милутина Бојића, која описује страдање и васкрс нашег народа.
Вече се завршило српском домаћом кафом и пројекцијом филма "Краљ Петар Први", који приказује Велики рат из угла краља који није успео да испуни обећање дато на крунисању и заустави српско страдање.
Од свег срца хвала Андреју Закоморном за сарадњу и прекрасне фотографије!