Српски ресурсни центар
Српски ресурсни центар СрЦе је уз подршку српских студената и наших специјалних гостију организовао још једно српско вече. Вече је замишљено и реализовано као виртуелно путовање за и кроз Београд. На улазу у салу, односно у аутобус, који је путовао на релацији Белгород-Београд, биле су подељене аутобуске карте, док су се са леве стране улаза налазили чај и колачи. Гости су се послужили и сели на нумерисана места, док је кондуктор прошетао аутобусом проверавајући карте и чувајући њихове делове за лутрију на крају вечери.
Наша екскурзија је имала неколико станица: Калемегдан, Ваздухопловни музеј и Скадарлију. Наш почасни гост и водич кроз ово путовање био је глумац Димитриј Мгура. Опоменуо је „путнике“ да се не одвајају од групе и представио нам београдску тврђеву Калемегдан. На видео-биму су се смењивале слике са Калемегдана у јесен, док су српски студенти шетали, опонашајући необавезне сусрете на Калемегдану. Када је наш водич завршио са представљањем наше тврђаве, зачула се гитара и студенти су отпевали песму „Русија“ Владе Дивљана.
Путнике нашег аутобуса смо забавили играма. Прва игра је била: „Погоди иностранца“. Неколико Руса и Срба је стало испред публике од које се захтевало да погоде ко је руске, а ко српске националности. Морамо да признамо да су одговори били тачни! Свака част! Учесници наше игре су се представили и рекли нешто о себи.
После тога смо видели симпатичне цртеже у камену на Калемегдану. Цртежи су представљали Ушатог Ђоку о коме круже разне приче - о томе како је то био београдски вампир, или можда путник који је желео да буде знаменитост Београда, па је урезао свој лик у камену. Други цртеж је цртеж Чича Глише, познатог сваком детету.
Следећа игра коју су играли наши драги путници била је „Погоди српску реч“. Студенти су држали папире са натписима: буба мара, Пепељуга, виљушка, кошарка, срећа. Одовори су изазвали смех.. Путници су одговарали да је кошарка мала мачка (кошка, на руском), да је Пепељуга пепељара, итд.
Следећа станица је био музеј Ваздухопловства, који је отворен 1989. године и где се налази више од 200 авиона. Овде су посетиоци видели разноврсну авиотехнику и хелихоптере, међутим, осећај тежине изазвао је поглед на витрину у којој су се налазили комадићи метала.
Ненад Бојков, професор на Богословији и аспирант је испричао причу о комадима метала. Наиме то су делови невидљивог авиона Ф117, којег су оборили српски војници користечи свију скрому ратну опрему за време НАТО агресије 1999. године.
Ненад је затим говорио песму Добрице Ерића, која носи назив „Пркосна песма“, а наш драги пријатељ Никита је певао српску победничку песму Евровизије „Молитва“, а у публици је владала тишина.
На путу до Скадарлије наишли смо на београдски фестивал плеса. Тишина је престала и весели жагор и музика су испунили салу док су наши студенти играли српска кола. А у Скадарлији, као у Скадарлији – време пролази весело и уз добру храну.
Наиме, говорио је наш водич, на месту данашње Скадарлије некада је било бедно циганско насеље, а после 1870 године ту се обрео нови живот. Овде су се сусретали глумци, песници, уметници и писци и попут печурки израсле су кафане где су се састајали градски боеми. Ова улица је сада позната по одличним кулинарским мајсторима и њиховим укусним јелима.
Главни кувар ресторана БалканГрил31 нам је представио јеловник кафане, а гости су се послужили док је српска музика увесељавала све присутне.
На крају смо извукли срећне добитнике и поделили им поклоне. Вече се завршило колом које су играли сви присутни! Видимо се ускоро са новом темама и догађајима.